Буковина

[kiki]

Буковина (рум:Bucovina; русински:Буковина; мађ:Bukovina; нем:Bukowina) је историјски регион које данас деле Румунија и Украјина. Своје званично немачко име (die Bukowina), добила је док је била под Аустријском владавином (1775-1918), под утицајем назива који су користили словени (Пољаци, Украјинци и остали) из тих крајева за огромне букове шуме које су се тамо простирале.
Буковина није никада остварила своју тоталну аутономију, као држава, већ је увек кроз историју била у оквиру неке друге државе.

Историја

У 5. веку Буковином су владали Авари, па све до 7. века када су се појавили Словени који су се ту тада и населили. Од 9. до 14. века Буковина потпада под власт Кијевске Русије која тада нагло јача. У том периоду настају Галиција и Лодомерија као региони у Буковини.
У периоду од 1349. до 1384. године северни део Буковине потпада под власт Краљевине Пољске а јужни део подпада под владавину Молдавије. У том периоду се и уздиже град Сучава који и 1388. године постаје седиште округа који је био под владавином Молдавије.
Између 1385. и 1569. године власт над северним делом Буковине наизменично деле Краљевина Пољска и Молдавија. У 16. веку, тачније 1512. године, Молдавија подпада под власт Турака а истовремено и целокупна територија Буковине. Северни део Буковине се вратио под Пољску власт 1541. године.

После немилих догађаја у Мадефалви, 1764. године, неколико хиљада Секеља се исељава из Ердеља и одлази прво у Молдавију а убрзо затим и у Буковину где оснивају својих пет села Андрашфалва, Хадикфалва, Фогадјиштен, Иштеншегитш и Јожеффалва. Током 19. и 20. века Секељи су напустили та села, и вратили се у стара станишта или прешли у новооснована као што су: Скореновац, Војловица и Иваново, током велике сеобе Секеља у 1883. години. Од тога доба је и настао појам Буковински Секељи.
 
Током 1772. године дошло је до поделе Буковине између тадашње Пољске, Аустрије и Русије. После победе Аустрије и Русије против Турске, 1775. године, Аустрија добије и део Молдавије и самим тим област око Сучаве када Буковина добија аутономију у оквиру Аустријске монархије.

Становништво

Због многобројних историјских промена владара и сеоба народа у Буковини је становништво веома шаролико по националности, али се може рећи да на југу Буковине већином живе Румуни а на северу словенски народи (Русини ).

Буковина као целина

По попису из 1910. године Буковина је имала укупно 800.198 становника и од тога Русина 38.88%, Румуна 34.38%, Немаца 21,24%, Јевреја 12,86%, Пољака 4,55%, Секеља 1,31%, Словака 0,08%, остало су били Украјинци, Руси, Италијани, Срби, Хрвати, Турци, Јермени и Роми.

По подацима из пописа у Аустро Угарској број становника по годинама је био:

Година   Румуни                 Русини                Остали

1786      91,823   67.8%   31,671   23.4%   12,000   8.8%
1848      209,293   55.4%   108,907   28.8%   59,381   15.8%
1869      207,000   40.5%   186,000   36.4%   118,364   23.1%
1880      190,005   33.4%   239,960   42.2%   138,758   24.4%
1890      208,301   32.4%   268,367   41.8%   165,827   25.8%
1900      229,018   31.4%   297,798   40.8%   203,379   27.8%
1910      273,254   34.1%   305,101   38.4%   216,574   27.2%